BiH će biti izbačena iz Saveta Evrope?

Od 2003. godine pred tim sudom pokrenuto je više od 6.600 tužbi protiv BiH zbog kršenja ljudskih prava. Trenutno je u postupku izvršenja 20 presuda i osam odluka po nagodbama koje obuhvataju 243 osobe.

Monika Mijić, predstavnik Saveta ministara BiH pred Evropskim sudom za ljudska prava, kaže da većina ovih presuda otkriva postojanje problema u strukturi BiH i da se ne radi o izolovanim slučajevima kršenja ljudskih prava.

"Kompleksno ustavno uređenje BiH stvara prepreke u izvršenju odluka Evropskog suda na domaćem nivou, sa aspekta nužne koordinacije i koncenzusa između institucija u BiH. Zato su entiteti u BiH dužni preduzeti generalne mere kao što je izmena zakona, prakse domaćih tela i izgradnje odgovarajućih institucija", kaže Mijićeva.

Problem je, dodaje ona, što u BiH nema dovoljno edukovanih državnih službenika koji će pratiti izvršenje presuda Evropskog suda. Mijićeva upozorava da je krajnja posledica po zemlju koja odbija da provede odluke suda u Strazburu isključenje iz Saveta Evrope, što bi mogla da doživi i BiH.

Međunarodna grupa za prava manjina je podnela zahtev Savetu Evrope da pokrene krivični postupak protiv BiH zbog neizvršavanja najpoznatije presude „Sejdić – Finci“.

Međutim, pravni ekspert Krstan Simić kaže da nema prekršaja ukoliko se odluke ne provode. U tom slučaju BiH bi mogla biti samo politički sankcionisana oduzimanjem prava da učestvuje u pojedinim evropskim institucijama, čije standarde treba da poštuje.

Simić navodi da su odluke Suda za ljudska prava, ali i Ustavnog suda BiH, „vrlo često miks politike i klasičnih sudskih zahteva gde ne postoji mogućnost njihovih izvršenja“. Drugi problem je što se odluke ne izvršavaju zbog neusklađenosti zakona i postojanja pravne praznine.

"Pojedine odluke sadrže potvrdu da je izvršena povreda nečijih ljudskih prava koju treba ukloniti, a što je u Krvičnom zakonu BiH kvalifikovano kao krivično delo. Tu nastaje problem, jer bi onda te presude trebalo da podrži sa svojim optužnicima Tužilaštvo BiH, s jedne strane, i onda sud presudama. Najpoznatija presuda „Sejdić – Finci“ je političko pitanje i BiH treba da odgovori da li želi da zadrži Ustav koji sadrži diskriminaciju ljudi da mogu biti birani, ili ne želi. Teško je doći do pozicije da bi se mogla uspostaviti bilo čija krivično-pravna odgovornost zbog neprovođenja odluka", kaže Simić.

Predsedavajući Zajedničke komisije za ljudska prava PS BiH Borislav Bojić smatra da BiH očekuju ozbiljni problemi zbog neprovođenja presuda Evropskog suda i da se ne mogu isključiti krivične prijave, kao i blokade prema BiH na putu ka EU.
"Obavezali smo se da ćemo ispunjavati međunarodne obaveze i kad tad ćemo morati provesti sve presude Suda iz Strazbura, posebno „Sejdić – Finci“, jer je osnovno ljudsko pravo svakog da se kandiduje i bude biran za neku funkciju", kaže Bojić.

BiH je po osnovu donesenih presuda Suda u Strazburu isplatila oko četiri miliona KM, a na osnovu nagodbi sa podnosiocima tužbe plaćeno je oko 11 miliona maraka.

U većini slučajeva visinu odšete su utvrdili domaći sudovi, a razlog za pokretanje tužbi pred Sudom u Strazburu bilo je neprovođenje presuda.

Tokom prošle godine izrečene su tri presude koje su BiH koštale 400.000 KM, dok je u slučaju „Pilav“ donesena presuda da BiH isplati Ilijazu Pilavu sudske troškove u iznosu od 6.600 evra.

Izvor: Blic