Svi bježe od MMF-a osim BiH

Međutim,  podaci koji govore da je sve više nezaposlenih, sve manje produktivno zaposlenih, uz opadanje prihoda  od doprinosa i povećanje poreza, te sve češće okretanje prema međunarodnim finansijskim institucijama, trebaju nas, itekako zabrinuti. Brinuti nas trebaju i čvrsti „zagljaji“ sa MMF-om, upozoravaju ekonomisti.

Portugal je u maju izašao iz programa monetarne međunarodne pomoći, a Irska krajem prošle godine. Mađarska je svoj dug otplatila prije vremena. Ekonomisti kažu:“Tako to rade mudri.“ Nakon šest godina prisutnosti u Grčkoj, MMF je priznao greške. Rasli su i nezaposlenost i porezi, ali ne i efekti štednje. Da li se nešto slično može desiti  i u BIH?

Najprije je vlast „prigrlila“ MMF, a zatim ga odgurala, te nakon majskih poplava ponovo „prizvala“. I sve to dok MMF  ima svoje uslove, a ustvari ga, kaže Miljević, i ne brine ako ti uslovi i ne budu ispunjeni.

Slično će biti i sa Zakonom o radu, vjeruje Miljević, koji smatra da nam je novi zakon potreban, ali ne i takav da radnika pretvori u roba.

Zato je suštinsko pitanje: Ima li alternative?

Do kraja godine imaćemo i novu vlast, koja se neće moći olako iščupati iz kandži međunarodnih monetarnih institucija. Postoje  ugovori, a opet  će teško biti ukazati na nove sigurne izvore finansiranja za izbjegavanje novih MMF-ovih tranši, ukazuje Vukelić. Sve u svemu, izgleda da su nam zemlje koje su se „oslobodile“ MMF-a sa početka naše priče predaleko, a Grčka sve bliže, upozoravaju ekonomski analitičari.

(BN TV)